Igrao ja, opasno se bio navukao poslednji put pre jedno pola godine. Igram svaki dan, gledam streamere kako igraju, planiram koje legendary karte da napravim…
I onda jednog dana odigram partiju protiv samog sebe, ipad vs lidijin laptop, moj najjaci spil vs lidijin pocetni set karata. Dakle nije bilo nadmudrivanja, samo igranje najboljih poteza s raspolozivim kartama, jer sam znao sta obe strane imaju.
I jasno vam je sto ovoliko pisem – lidijin basic spil je pobedio. Nisam mogao da verujem da moj warrior s tri legende i gomilom fleksibilnih, opasnih karata nije uspeo da nadjaca lidijine solidne ali krajnje bazicne karte.
To mi je nekako na plastican nacin otkrilo koliko sreca ima uticaja u ovoj igri. Nisam u to hteo da verujem, al eto. Da da, znam da je to mozda bila samo koincidencija i da bi od pet partija moj spil verovatno dobio cetiri, al ipak.
Ovo sto si napisao je kao da si rekao da si igrao Sah sam protiv sebe. Ona baci secret sa magom i ti u normalnoj partiji treba da nagadjas koji je od njih 10, a sa ove strane si znao sta radi i nisi povlacio te poteze.
Mada kao sto si rekao sreca ili raspored karti kako god da nazovemo je jako bitan.Drugar ima deck da ako ga krene kako treba ne stignes ni do sestog kruga. Iskrivi te. Od svih igara na telefonu ovo mi nekako najvise lezi. Mada kao sto kaze Daemon partiju tu i tamo da se odrade qvestovi cisto da se ubije neko cekanje negde.
Igram(vratio se) evo sada ce 20+ sati AC Origins-u, u pocetku hteo odustati(prvih 5 sati) ali vidim da bi pozalio, svi pricaju o nekim bagovima, ja s se do sada susteo sa jednim bugom i ako ga, mogu tako nazvati…, grafika KIDA, Gameplay se vidi da je drugaciji , pogotovo kada je borba u pitanju…Sve u svemu i dalje se vidi da je to AC serijal, ali ima peonena, takodjer velika pronena u craftingu za razliku od prethodnih delova, sto mi je plus, na više pilja. Inace na čekanju je NFS Payback i Wolfenstain 2…
Zavrsio Dragon Age Origins.
Patuljci, elfovi, ljudi i zli orkovi, im in. Sve pohvale za Bioware koliko su igretinu napravili. Skoro 60h playtime, s tim sto me je na kraju malo smorilo pa sam zbrzao deo u Deep Roads i nisam istrazio sve u tom delu. Inace sam gledao da prelazim sve sporedne kvestove, samo nekolicinu nisam resio.
Ono sto je ostavilo poseban utisak na mene jeste tezina. Iako sam cistio skoro sve i kupio sve zivo pa prodavao, kvestovi i dungeoni su uvek bili izazovni i neke deonice prilicno teske koje su zahtevale da se bas posvetis micromanagamentu svih likova, a igrao sam na normal. Mozda je ovde i do mog skilla i vodjenja borbi, jer ja vise volim da igram sa jednim herojem, ostale sam vodio samo kad bas zapnem.
Kad smo vec kod heroja, druzina koju sam vodio je Morrigan(dps mage), Alistair(tenk war) i Zevran(dps rogue) a ja sam bio nesto izmedju dps/control mage.
Danas se bacam na ekspanziju Awakenings i zao mi je sto moram novu druzinu da okupljam
Zavrsio sam novi CoD i mogu reci da prvi put mi igra u opste nije legla. Od samog pocetka mi je bila dosadna, smetalo mi je sto nema regeneracije health-a, a i sama mi je bila nekako teska za igranje. Nisam obracao paznju na ama bas nista vec sam onako trcao kroz nivoe samo eto da je zavrsim.
Manje vise je ovo sve isto kao i u proslim CoD-ovima ali eto ovaj nije za mene. Lepo je videti da su malo radili na engine-u pa graficki igra izgleda lepo i detaljno, cak su i dodali destruction na odredjenim objektima. Kao npr kada vozite tenk mozete da malo unistite zgradu dok ne mozete da je sravnite sa zemljom, ipak po tom pitanju je Bad Company nezamenjiv.
Imam i par fotki da okacim ali to kad uhvatim malo vise vremena da prebacim sa konzole.
Potpisujem. Prvi Dragon Age, na pc-u naravno, je jedan od najboljih old-skul, hard-kor rpg-eva koje sam odigrao. I bas to, ta tezina koja ne popusta do samog kraja. U svakoj borbi moras ozbiljne takticke odluke da donosis. A battle sistem cist i jasan, sve pregledno, ko shah da igras.
Potonje DA igre su ovu krasnu formulu razvodnile u neprepoznatljivu mmo papazjaniju, zakljucno sa tragicno ispraznim Inquisitionom. Samo nek seva i prshti, a to sto nemam osecaj ko da moje odluke zaista uticu na tok borbe, nema veze.
Mogao sam Luki da dam da randomly pritiska dugmice, presao bih tako 80% igre bez problema.
Stigao pred sami kraj Wolfenstein The New Colossus, zaginuo dva puta na nekoj misiji koja mi se (kao I ostale) nije nesto svidjala, I definitivno odustajem. Niste me vise ne vuce u igri da je predjem, I sada sam upalio samo da je mogu izbrisati sa hdd, medjutim ne mogu se vise siliti.
Mehanika dok-ne-ubijes-komandira-beskrajno-se-stvaraju-vojnici je jedna od najgorih koje sam u zivotu vidio, odmah pored propadanja oruzja u RPG igrama.
Kraj cu pogledati na yt.
Da sam na ovo dao pare, debelo bi zazalio. Zivjela piraterija (u rijetkim slucajevima kao sto je ovaj)
Ne znam za mene je Wolfi bio osvježenje posle svi ovih igara u medju vremenu… Ono ideš prema označeno tački pred tobom i rokaš sve živo pred tobom… Good old days…
Meni jednostavno ne lezi, ne mogu objasniti. Sve manje igram fps igre, ne sjecam se kada me neka fps igra odusevila, ali Wolf mi se cini da me bas razocarao u odnosu na ocekivanja.
Darksides 2 - pokrenuo i moram priznati da je napokon igra čučnula kod mene. Izgleda da za svaku igru mora da se odabere trenutak za njeno igranje. Posle svih velikih RPG-ova sa gomilom prostora za istraživanje, ovakav smanjenji H&S dodje kao super relax varijanta. Na PRO plovi i nema seckanja, tako da je uživanje igrati. Jedino što mi kvari užitak je prokleta kamera u borbi i očajan sistem lock-a protivnika, ali može da se podnese, tako da ne kvari previše igru.
Prošli put kada sam je pokrenuo sam se zaustavio negde na prvoj trećini igre, više se i nesećam zbog čega, ali sada mi deluje da ću je završiti.
