Igre u kojima ste najvise "glavili"

Ajde malo offtopica.

Ovo mozda za mladje clanove nema smisla, ali ima dosta nas koji smo matori i koji smo se igrali pre interneta, youtube-a i walkthroughova.

U kojoj igri ste najvise zaglavili a da se secate kao da je bilo juce?

Pocecu prvi.

1996 godina. Igraonica. Nas 20 bulji u CRT tv. Igra se Resident Evil. Treba staviti u bunar dva medaljona da bi se otvorio prolaz u laboratoriju (tada nismo znali sta nas ceka dole). Medaljona nigde. Mesec dana smo svaki dan dolazili i igrali po dva tri sata, cesljali celu igru i nista. Jedino sto smo skupili su bili doom book 1 i 2. I nista. I onda posle mesec dana, neko se seti da mozda treba okrenuti knjigu u inventaru. Okrenemo knjigu, kliknemo X, knjiga se otvori a u njoj medaljon. God damn srece svih nas u igraonici.

Proslo 20 godina ni manje ni vise a secam se kao juce da smo igrali. Good ol’ times :slight_smile:

4 Likes

Sonic 3, i cuveni deo u Carnival Zoni : Act 2 sa dronjavim crvenim bubnjem.
Nemoguce je proci taj deo ako ne znas sta da radis, niko od nas nije provalio sta da radimo tamo jos od 95.

Tek u doba interneta i google-a sam nasao tako tupav razlog kako da predjes taj deo da u igri uopste nije dobro objasnjeno ( moras da koristis D-pad u ritmu bublnja gore-dole dok se ne spustis dovoljno nisko da mozes da odskocis ). Nigde u igri nije bila dobro objasnjena mehanika, ta mehanika se koristi samo jednom tokom cele igre, i brdo ljudi online je isto zaglibilo tu.

Rekao bih da sam nasao odgovor tek kada sam krenuo da se mlatim sa emulatorima neke 2007 tako da eto, skoro 10 godina glupe misterije oko necega sto je toliko lose objasnjeno u igri koja je po prirodi veoma jednostavna za igranje.

1 Like

Pokusavam da se setim nekog specificnog momenta, ali ne ide, a verujem da ih je bilo. Ono sto moze poci pod ovu temu jeste originalni Prince of Persia, prva igra ikad koju ikad igrao na kompu (na casu informatike) gde sam uvek masio skokove, lutao levo desno, a najgore sto cini mi se nisam otisao dalje od prvog neprijatelja. Imao sam zelju, pokusavao vise puta ali nikako nije islo.

Inace se odlicno secam ove sekvence u Sonicu 3, ali smo mi (ja i moj najbolji drug iz detinjstva koji je imao segu) to nekako prosli bez problema, a nije kao da se secam tacne mehanike, samo znam da si nikad nismo zaglavili u nijednom od tri dela. Nesto klikne ili ne klikne, jednostavno je to. Ja imao nintendo, a pomenuti drug preko puta moje kuce segu (megu drajv), stvarno lepa i bezbrizna vremena :slight_smile:

A najupecatljiviji momenat (ako mogu) iz gaming detinjstva je kada sam otkrio star road u super mario world, kakav je to mind blown momenat bio.

Odlicna tema. Priziva lijepa sjecanja…

Tomb Raider 4 - PSX.

  • Sjecam se nivoa u kojem je bio grad obavijen tmurnim vremenom. Citavu mapu sam presao da bi nasao prolaz za dalje, medjutim, nije ga bilo… Jedini izlaz koji sam vidio se nalazi u blizini raskomadanog trupla. Ali bio je u visini, previse nizak za prolaz. Najzad, da bih nakon duzeg vremena skontao da prilikom skakanja sa Larom i drzanja ivice tog prolaza, treba pritisnuti dodatnu komandu da bi Lara kleknula.

Tiny Toon Adventures - NES.

  • Polovina devedesetih. Ja kao klinjo tek poceo da idem u osnovnu skolu. Dolazim stalno do zadnjeg nivoa 4-1, al’ ne ide dalje. Kako da pobjedim boss-a sa skejtom koji po mapi ide lijevi-desno? Smijesno za reci, ali kao i svakog drugog lika u igri, skakanjem na glavu… Mislim da je to moje najranije sjecanje u kojem znam da sam zaglavio :smile:

Shogo - PC.

  • Nivo u kojem protagonist nije u mech-u, vec u nekoj zgradurini trazi izlaz… Kako dalje? Sta dalje? Pojma nemam. Ne mogu se sjetit ni sada da li sam nasao izlaz za taj level ili ne…

Fina vremena u kojima smo morali mucnut glavom. TR je pokazatelj jedna od prvih igara koja vam nije htjela dat ni hint sta da radite. Pa ako hoces preci igru, razmisljaj… Danas quest log se sastoji do najsitnijeg detalja i opisa kako dalje. Kids these days…

Uf TR4 je bio sado mazo. fkin scarabs !

Au bilo ih je mnogo ,sega mega drive - slatke muke ,igrash sonica pola dana ti treba do zadnjeg bossa,stignesh do njega,ostalo 2 zivota ,ne znash shta kako i game over,nema snimanja nego lepo ponovo od pocetka…
Bio i onaj Pitfall mislim da se zvao ista prica,kako je ti bilo zahebano…
E da,igrao sam nekog draculu na pc,iz prvog lica, ne znam tacno kako se zove,mozda Dracula Origins…
Secam se jednog dela trebao si da razvijesh sliku,bilo objashnjenje kojim redom da gurnesh papir gde,koje hemije kako pomeshati,sve uradish,a od slike nishta…Morao si sliku da drzish odredjeno vreme u hemikaliju da bi je razvio…Tu sam se napatio,nema interneta nego lupash glavu ceo dan na tako neku sitnicu…

Pandemonium - Sega Saturn
Ovde se baš i nisam zaglavljivao koliko sam jurio da pređem igru, a nisam imao kertridž na koji su išli save fajlovi. Do skora sam bio ubeđen da je to bio i najveći problem kod konzole, jer je koristila CD format za igre, ali nije imala internu memoriju (kasnije sam saznao da je i sama konzola bila slaba, da je bila čudna platforma za programiranje/portovanje igara, itd.). Tu sam se žestoko patio, sećam se dana kada sam ja igrao ceo dan, a moj ujak (10 god. stariji) celu noć kako bi stigli do kraja igre. Kada smo stigli, naše sreće. I dan danas pamtim repliku jednog od likova iz završnog cutscene-a igre … “I wish for a thousand wishes”.

Bug - Sega Saturn
Ovde sam uspevao da dođem do jednog od boss-ova, ali istog nikako nisam uspevao da ubijem. Naravno, uračunajmo problem nepostojanja save fajla i eto recepture za rage quit-ove i bacanje džojstika. Boss je bio negde na polovini igre, ako ne i dalje, a igra je bila 3D platforming i kretanje po putanji sa koje se moglo padnuti.

The Legend of Oasis - Sega Saturn
Prvo sam se setio ove igre kada sam video ovu temu. Ne znam uopšte o čemu se radilo, valjda neka vrsta RPG-a. Znači uopšte nisam imao pojma, krenem lepo da igram, skontam combat, ubijam neprijatelje, dođem do vrata u prvom nivou, a-a, neće dalje. Lomi se, traži switch, klikći dugmiće na random mestima, udaraj, ma ništa. Nažalost nikada nisam ni taj prvi nivo prešao, a kamoli igru.

Myst - Sega Saturn
Ista stvar. Odlična igra, prelepa grafika, ali preterano teška za dete koje je samo žeželo da se ludo zabavlja. Pratio sam, zapisivao čak neke podatke i koordinate koje sam nalazio, imalo je par objekata na tom ostrvu i često smo morali da lutamo tamo-amo i sećam se da smo uspeli jednu prostoriju da otvorimo, kao neki prolaz, neki tunel (ujak i ja), ali dalje nismo mogli da prođemo. Na kraju je i ona ostala nezavršena.

Nights into dreams/Christmas nights - Sega Saturn
Neka japanština valjda, nikada nisam skontao (a ni pratio preterano) priču, ali kao imaš nekog lika, letiš i skupljaš zvona i raznorazne fore, prolaziš kroz neke prstenove (valjda je ideja bila da se napravi što veći kombo, tj. to je bila svrha igre). Mučio sam se dok je nisam skontao, ali nakon što sam skontao mehaniku igra je postala previše laka, da se tako izrazim.

Moram da pomenem Resident Evil, takođe, samo što ja nisam ni stizao do tog bunara koji pominje @Akiris … ja sam se patio u prvom nivou sa onim psom, nešto me je isuviše lako ubijao. A možda i zato što sam bio klinac, ko zna (izgovor očajnog gamer-a). Ovu sam igru igrao na PS-u u igraonicama.

The Lost Vikings - SNES
Ovu sam igru igrao jedno milion puta kod brata, pošto je on posedovao konzolu. Tri vikinga, svaki ima određen ability. Jedan ima štit, drugi mač, a treći nešto čega se sad ne sećam, a ne bih da google-am, nešto mi ne bi bilo autentično da se pravim pametan. Njih kao kidnapuju vanzemaljci i oni sada beže iz tog broda koji je prepun zamki i neprijatelja, ali nikada nisam stigao do kraja što zbog mog nerazumevanja mehanike, što zbog nedostatka vremena za igranje.

Prince of Persia: The Warrior Within - PC
I dan danas pamtim one dve kule koje su morale da se aktiviraju. To me je propisno namučilo. Sećam se moje frustracije i ubeđenosti jedno vreme da je igra bagovita jer je naravno bila “narodna” verzija. Na kraju sam prešao nekom pukom srećom čini mi se. Odlična igra, ako nešto zaslužuje remaster onda je to ova igra, po meni.

1 Like

inace prva igra od velikog Blizzard-a :slight_smile:

Odlicna igra. Najbolja meni u serijalu. Inace igra ima alternativni (pravi) kraj koji ako se dobro secam podatka samo 5% ljudi ukupno odigralo. Ubi nije dao nikakav hint da postoji drugi kraj i neslavno su prosli i to je islo do te mere da treci deo pocinje mozda se secate kako se vracam sa snajom ali u stvari nije tako bilo :smiley:
Klasicni kraj je pobegnes od dahake, spakujes snaju na brod i ajmo. Alternativni kraj je da nadjes poslednji mac (water sword) i das Dahaki po tamburi :slight_smile:

2 Likes

Holy sh*t! Blizzard?! E to nisam znao. Skoro sam saznao da je na Myst igri radio Bungie. Tada pojma nismo imali o razvojnim timovima, a neki danas ko Hollywood-ske producentske kuće :smiley:

Meni je Two Thrones bila najbolja od sve tri PoP igre, igrao sam sa sluskama na pc-iju, a onaj glas (u tvojoj glavi) kada se pretvaras u mracnog princa je tako dobar. Warrior Within je najmracniji i najtezi, mada ni zadnji boss prvog dela nije uopste naivan.

A na temu, bas u Warrior Within-u ima jedan deo gde bezis od Dahake…secam se da me to opasno namucilo.

i opet offopic: zasto jbn Ubi ne pokrene ovu fransizu, neki remake, bilo sta. Znam pricu da je AC krenuo ka PoP naslov, ali posto je AC bas smorio ovo bi izvadilo situaciju…

Ima remake sva tri dela za PS3, tj. HD remaster.

OK za remaster, i dan danas te igre se mogu igrati na kompu, ali ja govorim o novoj igri…koja moze biti remake neko od tri dela ili potpuno nova prica tj.nastavak…

Ja cak obozavam onaj deo iz 2008-me koji je totalno drugaciji od prethodnih. Na ovoj generaciji bi novi PoP bio takvo osvezenje…

Pa reboot bi bio vise nego pozeljan :smiley: Doduse ako pogledas unazad, sve velike AAA igre od Ubija su derivat Prince-a :slight_smile:
A 2008 Prince ima Nolan Northa. Kao da slusas Drake-a prerusenog u Princa :smiley:

…a tek Elika, najprijatnije moguce drustvo tokom cele igre :kissing_heart:

Odosmo u off daleko, ali me uvek udari nostalgija i nesto se raznezim kad se pomene PoP :smile:

Ja se ne mogu setiti posto ih je bilo mnogo,koja igra je bila da, ali di je to bilo u igri ko ce se vise toga setiti :slight_smile: . Secam se da sam se na drugom ili prvom Tomb Rider-u mucio/mucili, u nekoj pecini nikako da nadjem/o izlaz, takodjer i bio je jedan lvl na game boy-u u Super Mario Land-u, Resident Evil cini mi se dvojka, ma bilo je toga dosta ko ce se toga setiti.

Kad sam prvi put igrao Halo CE na PC. Pređem ja bez problema prvi nivo, i onda stignem na Halo… Ok, kul, ajde idemo dalje. Stignem do dela gde treba da idem u četri baze i da spasim marince. A između baza jedno enormno polje… Proveo sam četri jebena sata pokušavajući da shvatim gde treba da idem, dok nisam slučajno, krajičkom oka uočio tunel kroz koji mora da se prođe. Išao sam iz jedne u drugu bazu dok mi nije došlo da izbrišem igru i da je nikad ne upalim.

Chrono Trigger. Došao sam do dela gde treba da se borim protiv onog Daltona prvi put, valjda, mada nisam siguran, i on poziva neko stvorenje da se bori umesto njega. Do tad sam drao sve oko sebe, i odjednom neko njegovo stvorenje mi je delilo po 9999 štete. Proveo sam četri sata pokušavajući da ga pobedim, potrošio sam sve od resursa, ali se ispostavilo da sam morao da izgubim da bi nastavio sa igrom. Od tad prezirem te jebene bossove kod kojih moraš da izgubiš da bi nastavio dalje.

Ali, vrhunac svega mi je bio Devil May Cry 3 na PC jer sam imao jedan od onih retardiranih momenata. Ima deo gde treba da se odrade tri testa: Stregth, Technique i Wisdom valjda. Dođem do dela za Wisdom i u pitanju je standardna zagonetka:

Ujutru hodam na četri noge, popodne na dve, uveče na tri.

I sad, ima četvoro vrata i iznad svakih ima lobanja i par svetala. Ja sam nekako umislio da bi trebao da ubijem u jednoj sobi četri protivnika, u drugoj dva i na kraju tri. Ne znam koliko sam vremena proveo pokušavajući taj deo da pređem, sramota me i da saznam, ali je više od vremena koje sam izgubio na Halo i na CT.

Tek kad sam digao ruke, odigrao mao Heroes 3, pa se onda vratio, i malo razmislio, sam shvatio da sam bio retardiran i da nisam shvatio da treba idem na vrata koja imaju četri svetla, pa dva i na kraju tri.

1 Like

Ah Heroes 3 odrastao sam igrajuci tu igru , a igrao bih je sada opet jebe# mi sve ako to nije jedna od najboljih strategija ikada! :slight_smile:

Yup, nakon toliko godina bi mogao da ga igram bez ikakvog problema. Pomaže i to što bi toster mogao da pokrene tu igru :smiley:

1 Like

Vidim da su stigli do 7 dela ne znam kakav je ?
Poslednji koje sam igraju bili su Heroji 5 i secam se da se nesto nisam preterano odusevio.

5 je ok, nit smrdi nit miriše, 6 je smor, 7 nisam ni igrao