Evo i nekih mojih utisaka, iako je sve ovo vec manje vise receno…
1. Hajp.
Tesko je opisati emocionalni rolerkoster koji dovodi do odluke o kupovini PSVR uredjaja. Ne mogu to nazvati impulsivnom kupovinom osam meseci nakon izlaska uredjaja, ali se za cenu koja se i dalje drzi na cifri od pola hiljade nasih najdrazih novcanih jedinica za ol inkluziv varijantu, cini kao ubistvo licnih finansija sa predumisljajem da ce to biti ili najbolja, ili najgora kupovina u zivotu. Trenutak ludila, ili prepustanje decackim fantazijama, uz gundjanje ukucana da nesto sa vama ozbiljno nije u redu, praceno detinjastim predstavama o napustanju ovog i bezanju u neki drugi, virtuelni svet. No, ne treba biti u zabludi, discojacija od realnosti je kod svakog gamera vec dobrano nacela zdrav razum. Sa VR-om je samo pitanje prosirenja vizuelnog dometa i uklanjanja ekranskih okvira koji su postepeno bivali sve veci.
2. Kablovi.
Sa reklama nas docekuje elegantno plavo-svetleci vizir koji predstavlja prozor u neki drugi svet, ali PSVR je zaista nepregledna suma kablova zbog kojih cete proklinjati digitalne bogove prvi put kada budete prikljucivali uredjaj. Kablovi su toliko brojni, da su zapravo obelezeni rednim brojevima i verovatno cete ukljuciti youtube ili posegnuti za knjizicom da bi pokrenuli citav stroj u pogon. To vam je VR prve generacije. Da stvar bude gora, necete prestajati da se saplicete o kablove ni kada jednom povezete uredjaj. Tanki kabl od slusalica uvija se oko glavnog debelog kabla koji povezuje headset sa procesorskom jedinicom, a koji pocinje negde iza headseta i non stop ce vas cesati po ramenu u virtuelnom svetu i podsecati da ste samo kiborg vezan za materijalni univerzum.
3. Kaciga.
Headset deluje kvalitetno i zategnuto, ali samo postavljanje na glavu nije ni izbliza udobno i intuitivno koliko sam se nadao. I dalje imam utisak da nesto radim pogresno, i pored step-by-step vizuelnog vodica. Ne mogu da kazem da je celu stvar bas prijatno drzati na glavi, ali jeste nesto manje rogobatno nego Oculus ili VIVE. Slusalice pruzaju 3D efekat ali nisu bas narocito kvalitetne i ne omogucavaju idealnu izolaciju iako su in-ear tipa.
4. Blago razocarenje
Kvalitet samog displeja je upitan u najblazem smislu reci. Naravno, kao i kod svake nove igracke, prvo primetite gomilu zamerki, apsolutno svaki detalj, pitate se da li mozda nesto nije u redu sa vasom jedinicom, mozda cete provesti sate na internetu istrazujuci i prvi put citajuci o fenomenima kao sto su “mura” i “screendoor” efekat, a prvi od ta dva je najiritantnija stvar o kojoj niko ne prica, tekstura sitnih tackica koje se primecuju ponekada na tamnoj pozadini, nekada manje a nekada vise, a na zalost vidljive su cak i prilikom 3D VR gaminga.
Kada vidite vas poznati Playstation homescreen dozivecete blagi “aha!” momenat, i oseticete se zaista kao u bioskopskoj sali. Ocekivao sam, moram priznati kvalitetniju 2D sliku, a ne pikselizovani monstrosity koji znatno gubi ostrinu pri periferiji vida, ali boze moj, VR nije tome nikada ni bio namenjen. Odigrao sam jednu partiju FIFE u VR-u i razmisljam koliko je uopste upotrebljiv kao zamena za televizor. U ovom stadijumu VR tehnologije, verovatno ne. Ali mu fali zaista malo, vec druga generacije ce uveren sam imati potpuno kristalno jasnu 2D sliku.
Prilikom igranja, kamera ce vas vise puta gubiti iz vidnog polja, a kontroleri, pogotovu Move kontoleri, imaju obicaj da se cudno trzaju i poskakuju i ostanu u pogresnom polozaju virtuelnih ruku. Siguran sam da je to stvar do pravilnog pozicioniranja.
5. Ajkula.
VR gaming je druga prica. Battlezone na demo disku odjednom vas stavlja u virtuelni kokpit, a u Eve Valkiri posmatracete svoje virtuelno izvajano telo i na momenat cete doziveti ono sto nazivaju “Presence”, ono na sta su nas spremali SF romani i filmovi ceo zivot. Ali necete biti spremni za ajkulu.
Slobodno preskocite “Coral reef” i “Wildlife” demoe VR Worlds-a i pokrenite odmah Ajkulu. Na raznim demonstracijama nekako sam bio propustio ovaj demo. Prilikom zaranjanja, slusacete cavrljanje posade a samo zaranjanje je vrlo fino iskustvo, sa dzinovskim razama, ribicama, koralima koji se povlace pri svetlu iz skafandera. Onda se nesto desi, izgubili ste kontakt sa posadom i primetite ajkulu. Haha, koji indijanci mogu da se uplase ovoga… waaaaaait… priblizava se… i napada kavez svom silinom! Ne postoji nikakva sansa da ne vrisnete u cistom teroru i ne skocite unazad. U tom momentu strefice vas sta je VR i njegov ogroman potencijal. Ajkula je inicijacija. Taj demo postoji sa razlogom. Nista sto ste ikada doziveli u kompjuterskim igrama ne moze da se meri sa ovim. Nemam fobiju od ajkula, neki poseban strah od morskih dubina, ali ovo je toliko realno da ostavlja bez daha.
6. Presence.
Od ostalih igara, sve mi se svidja.
London Heist demo. Trenutak kada vam se nabilldovani celavi krimos unosi u lice moze biti pomalo zastrasujuci (ali ni izbliza kao Ajkula). Nisam ni stigao do akcione sekvence, jer je soba oko mene pocela da pluta, nista nisam video a kamera je kontantno gubila tracking. Bio sam prinudjen da “izadjem”. Uzgred, svidja mi se koriscenje pistolja u VR-u, to je stvar koja me je narocito impresionirala u Vive demonstraciji VR Invadersa. Nacin na koji pistolji reaguju uz minimalan input lag, na koji hvatate i bacate predmete i oruzja, ogroman je potencijal za akcione naslove. Jos samo da neka AAA igra to lepo iskoristi. Doom VR, svi gledamo u tebe. E da, i imacete kontantno momente kada zelite da se oslonite rukom o virtuelni sto, haha. Te stvari su sjajne i zabavne, mozak ce kontantno igrati ovakve trikove. Dok ne zapnete i udarite glavom o ostar predmet u kuci.
Driveclub izgleda dosta lose, u poredjenju sa svojom 2D verzijom, a ovo je i prva igra u kojoj sam doziveo napad mucnine. Ipak, sjajan je osecaj trkanja u VR-u, ni nalik 2D verzijama. Koliko god bile savrsene jednostavno se ne mogu pribliziti ovom nivou realisticnosti. Samo sedanje u kokpit Ferarija je pomalo magicno iskustvo, sunce koje se presijava na sofersajbni. Cak i u ovako pateticnom stadijumu tehnologije, nema dileme da je ovo buducnost.
Playroom VR je fantastican, kao sto su i ostali zakljucili, neverovatno je da jos nema drugih platformera za VR, Nintendo je dusu dao za ovako nesto. Kao ljubitelju 3D platformi ovo iskustvo mi neverovatno znaci. Na zalost, i na moje iznenadjenje, doziveo sam i ovde napade mucnine prilikom kretanja kamere.
Mislim da mi je mozda bilo malo previse za jedan dan i prvo “porinjanje” u VR.
