Nikada nisam bio ljubitelj RPG-ova. Ta prevelika prostranstva u kojima svako ima neki zadatak za tebe i moj OCD ne idu ruku pod ruku, jer na kraju radim i što želim i što ne želim, a meni gaming služi za odmor i relaksaciju, te čim postane naporan, ja bataljujem. Tako je bilo sa Morrowind-om, tako je bilo i sa Oblivion-om, tako je bilo i sa Skyrim-om. Počnem, krenem da se davim u quest-ovima i na kraju se smorim i prestanem igrati tu igru. Tako, ipak, nije bilo sa Witcher 3 igrom.
Witcher 3 je, po meni, najbolje gaming/story iskustvo u mojoj gaming “karijeri”. Sve je počelo sa E3 trailer-om u kojem on na pitanje: “What are you doing?”, Geralt odgovara sa: “Killing monsters”. Odmah sam se primio na lik Geralt-a od Rivije, ali kasnije su developer-i objavili onaj sistem kvarenja opreme i to me je odmah odbilo. Znači, mrzim kada igra želi da me zadrži duže u svetu tako što me tera da nešto održavam ili radim, što ne želim da radim. Igru nisam kupio na launch-u. Meseci su tekli, Milan89SD je igrao i prešao i onda sam mu postavio par pitanja o načinu igre, o tom sistemu popravljanja i kvarenja oružja. Čovek reče, ništa strašno, kasnije ćeš imati alate kojim ćeš sam popravljati svoje oružje i oklop u pokretu. To mi je opet probudilo želju za tom igrom. Jednostavno sam video da je prelepa gledajući trailer-e i klipove po internetu. I onda Black Friday, digitalna kopija 25 dolara. Uzimaj, bez razmišljanja. Ipak, igru sam držao po strani, jer ne volim da igram više igara odjednom, što zbog kontrola, što zbog preklapanja utisaka. Halo 5 je tada imao primat, MP se igrao kao da ne postoji sutra. Onda je i taj plamen utihnuo, te odlučih da upalim Witcher-a.
Malo je reći da je igra predivna.
Malo je reći da je igra ogromna, a ipak tako detaljno urađena da je to samo po sebi vredno divljenja.
Malo je reći da je ovo najbolja igra koju sam igrao u poslednjih 10 godina, a možda i u narednih (time will tell).
Witcher 3 je simfonija detaljno skrojene priče i animiranog sveta u kojem bi samo da pravite screenshot-ove, jer je svaki pejzaž jedno ulje na platnu, jedno remek delo.
Zaista bih voleo lično upoznati te careve iz razvojnog tima, da im svakom ponaosob kažem: “Vi ste legende”. Ovo je prava definicija uložene krvi i uloženog znoja u razvoj nečega. Svaki quest je prirodan, nema ničega generičnog u zadacima koje dobijate. Svet oko vas je živ i stiče se utisak da ti animirani likovi zapravo imaju svoje živote koje žive i kada vi niste u njihovoj blizini. Ljudi će vam dobacivati, ljudi će vas dozivati i ljudi će vam bukvalno govoriti gde možete naći čudovišta koja im ubijaju bližnje ili stoku. Baš iz ovih razloga ne koristim reč NPC, jer oni to nisu. Svaki lik ima svoj glas, nema ponavljanja, a negde (možda i ovde) sam naleteo na činjenicu da je samo snimanje skripte trajalo dve ipo godine, kao i da skripta ima više od 450.000 reči.
Sve u svemu, nenadmašivo narativno dostignuće u video igrama, ubeđen sam.
Sami gameplay je takođe odličan, tečan. I dan danas se divim kako se modeli neprijatelja/čudovišta tako lako seku i dele na dva ili više delova, bez da igra štuca ili bez da nailazite na neke probleme. Combat je izvrstan i igrač se brzo navikne na njega. Ipak, da ne bude da je sve tako sjajno, meni su bili naporni oni napici, te se nisam patio skupljajući sastojke za to, a i žao mi je bilo što moj inventar ne podržava 10000000000000000 item-a 
I da, par puta bi mi se desilo da u combat uđem mašući praznim rukama. Znači, Geralt se ponaša kao da ima mač u ruci, a šake mu prazne, oba mača na leđima. To ipak nije bio neki game breaking glitch jer je dovoljno samo ući u inventar i iz istog izaći da bi se Geralt skontao da su mu ruke prazne.
Moći su takođe odlično odrađene, posebno Igni. To mi je bila omiljena moć i skoro sam sve poene ulagao u razvijanje iste. Najviše sam uživao u bljuvanju vatre u trajanju od nekoliko sekundi, dok bi sve ispred Geralt-a postalo pepeo i dim (od kad si srećo otišla sa njiiiiiiiiiim). Ostale su takođe nezaobilazne, posebno Axii koji može biti i više nego koristan u konverzacijama.
Naravno, Roach je nezaobilazni deo svega ovoga, a malo mi je smetalo što drtina neće da preskače ograde (mnogo lenj konj, nadam se da u ekspanzijama Geralt dobija nekog krilatog konja ), ali dobar je onaj sistem ko iz RDR-a (ako se ne varam) gde konj sam prati utabanu putanju dok vi držite dugme za kas ili galopiranje.
Neću previše zalaziti u samu priču, kontam da su ovi hvalospevi gore dovoljni, ali navešću ovo:
Meni na kraju Ciri postaje Witcher, kralj Radovid je mrtav, Emhyr nastavlja da vlada, a Witcher se penzioniše sa Yennefer, natežu se ko zečevi.
Trenutno utonuh u svet Doom-a, ali čim se slegnu utisci, kreće New Game +, jer Witcher ne zaslužuje samo jednom da se pređe. Bez ikakvog preterivanja, ova igra, po meni, treba dve, tri godine zaredom da dobija GOTY award. A must play!
